Бајденов „рат” против Путина!

објавио Српски глас
Vladimir Putin Džozef Bajden

Амерички председник Џозеф Бајден натоварио је својим дипломатама велику беду на врат. Исхитреном и из угла међународних односа неодговорном изјавом да руског колегу Владимира Путина сматра – „убицом”, нанео је земљи коју води штету, не задобивши притом ниједан позитиван поен. Ни код куће ни у свету.

Најгоре у свему је то што је Бајден реаговао импулсивно, без размишљања, на очигледно провокативно постављено питање новинара телевизије Еј-Би-Си. Укратко, ни за тренутак није промислио шта ће рећи. Или, што би наш народ казао: „излануо се”. Одговарајући на „прозивку”, Путин је пожелео Бајдену добро здравље, подсетивши га укратко на сва зла која је амерички народ нанео остатку света.

Наравно, уследила је и званична реакција Москве, која је свог амбасадора у Вашингтону Анатолија Антонова повукла на консултације. Осим „дипломатског одговора”, Кремљ је овим чином јасно ставио до знања да Американцима више не верује и да ће у даљим потезима Русије опција додатног утврђивања сопствене позиције на међународној сцени остати њен кључни стратешки интерес.

Како је на редовној конференцији за штампу изјавила Марија Захарова, званични представник руског Министарства спољних послова, нова америчка администрација у функцији је дуже од два месеца, ускоро ће напунити и симболичних 100 дана предвиђених за уходавање, и то је добар повод за оцену свега што су Џозеф Бајден и његов тим учинили, било позитивно било негативно, и какве процене из тог деловања могу да се извуку.

Повратак америчких демократа у Белу кућу означио је и повратак ратне политике и отвореног сукоба с Москвом, коју је Доналд Трамп све време покушао да истисне из глава житеља највеће западне силе. Питање је, међутим, да ли је нови председник довољно способан да САД врати на позиције које је његов претходник, захваљујући глобалним променама и евидентном сељењу моћи са запада на исток, морао да уступи Кини и Русији.

По многим проценама, Бајдена су демократе пустиле у председничку трку само зато да би у своје руке, а у њихово име, преузео официјелно вођење државе, пошто, како видимо, прави посао раде други, млађи, обученији и вештији. Његово је било тек да на изборима победи Доналда Трампа и он је свој део посла обавио. Али поменута стратегија није предвиђала „испаде” попут овог у интервјуу Еј-Би-Сију. „Пацке” домаћих посматрача и оних који су га довели у Белу кућу сигурно неће изостати. Наравно, све ће бити обављено „у уском кругу породице”, без много буке у јавности, и с евентуалним слањем председника на неко од „резервних” путовања на егзотичним одредиштима.

Али, да ли је уопште могуће преко свега прећи тек тако. Бајденов испад подигао је превише прашине, а међународна позиција Америке није више таква да допушта било какву импровизацију, поготово не тако траљаву. На то указује и „гласно ћутање” Северне Кореје на упорне позиве из Вашингтона да две стране поново седну за преговарачки сто и колико-толико ускладе међусобне интересе у вези с нуклеарним наоружањем.

У том контексту и Бајденова изјава да ће, уколико се докаже руско мешање у прошлогодишње председничке изборе у САД, Владимир Путин „то скупо платити”, делује исувише популистички. „Дуго смо разговарали, он и ја… Познајем га релативно добро. Када је разговор кренуо, рекао сам му: ’знамо се’. Ако утврдим да се то заиста догодило, чувај се”, истакао је шеф америчке државе у интервјуу.

Познаваоци руско-америчких односа на Бајденове испаде гледају углавном као на – саморекламерство, иза којег не стоји никаква конкретна доктрина усмерена ка истинском слабљењу противника. Прави циљ домаћина Беле куће је да себе представи као јаког вођу, што он дефинитивно није, коментаришу светски медији. Други, у ствари важнији циљ, јесте настојање да се углед Русије у свету, па и у САД, сведе на што је могуће нижи ниво, чиме би се пажња скренула са социјалних проблема који потресају америчко друштво.

Треба поменути да је Бајденов претходник Доналд Трамп, према многим оценама, у односима с московским званичницима био далеко конкретнији него што то садашња администрација жели да призна. Бивши председник волео је да истакне да је према Русији био оштрији него било који постхладноратовски председник САД. Истовремено, он није бежао од сарадње уколико би она била у корист земље коју је водио. Оно што Бајден свакако неће постићи је да кроз своју прокламовану „оштрину” створи такав однос с источноевропским џином који би за Америку био превасходно плодоносан, а не проста „пловидба низ ветар”.

Извор: Политика

Фото: ЕПА ЕФЕ – М.Ш.

Повезане објаве