Ево где Шиптари најављују нове оружане сукобе

објавио Српски глас

Албанци у Црној Гори немају исту снагу као у Северној Македонији, ако планирају да крену тим путем и понове македонски сценарио. У црногорској општини Тузи са албанској већином поново је посејано семе за великоалбански наратив.

Ово за Спутњик каже новинар и аналитичар Марко Вешовић после најаве Ника Ђељошаја, лидера „Албанске алтернативе“ и председника општине Тузи да ће та општина озбиљно размислити да затражи помоћ, а можда и захтев да постане део буџета Албаније и Косова.

Вешовић сматра да се овакве најаве у Црној Гори схватају као наратив великоалбанског политичког деловања и напомиње да је овако нешто очекивано, али не и ново, јер „није посебна тајна да су се великоалбанске политичке конструкције у Црној Гори појављивале и раније“.

Покушај македонског сценарија у општини Тузи

„Сетимо се само да је својевремено направљена Унија албанских општина што значи да постоји тенденција албанских политичара у Црно Гори да се на ближи начин повежу са Косовом и Албанијом, а што би опет могло да буде и неки корак повезивања на државном нивоу“, напомиње Вешовић.

Иначе, председник најмлађе црногорске општине, Ђељошај је ову најаву упутио лично на адресу потпредседника црногорске владе Дритана Абазовића, при чему га је назвао премијером, али га је сврстао у део антиалбанске владе, јер садашња Влада Црне Горе „не испуњава обавезе према овој општини“, пошто, како наводи, има за циљ да економски деградира аутохтона албанска насеља, због чега они као заједница морају да се обрате за помоћ Албанији и Косову

„То би наравно подразумевало значајну рекофигурацију односа на Балкану али мислим да то у овом моменту није реално, посебно што је јасно да су Албанци у Црној Гори значајна мањина и да они не могу да постављају услове какве рецимо могу у Северној Македонији“, каже саговорник Спутњика из Подгорице.

Вешовић оставља резерву да се провери сам контекст изјаве – јер је могуће да Влада Црне Горе заиста нема пара да финансира развојне пројекте у општинама где су Албанци већина.

„Можемо да говоримо и о томе да је обећана децентрализација током формирања ове власти а да од ње за сада нема ништа. Тако да треба сачекати и видети каква ће бити реакција и Владе Црне Горе на ову најаву али и какве ће потезе повући руководство општине Тузи“, каже Вешовић.

Влади Црне горе 20 албанских захтева

Иначе, лидери „Албанске листе“ Генци Ниманбегу и Ник Ђељошај су својевремено одбили да уђу у владу црногорског премијера Здравка Кривокапића при чему су уручили документ са примарним захтевима ове листе која је представник пет албанских странака и покрета. Документ садржи 20 захтева, а први је инвестиције на подручјима где живе Албанци од најмање пет одсто годишњег капиталног буџета, као и да тим буџетом управљају представници „Албанске листе“.

Други захтев је децентрализација централне власти у сфери просторног планирања, развоја, школства, здравства, полиције, повећавајући компетенције општина у року од 24 месеци. Албанска листа је тражила и нови закон о морском добру, који ће повратити надлежности општинама у управљању морским добром и све то у року од 12 месеци. Исти рок су поставили и за пропорционално учешће албанске националне мањине у свим јавним органима и институцијама.

Захтевали су и завршетак процеса расподеле имовине Главног града са Општином Тузи, у року од три месеца. Један од захтева је и измена Изборног закона са посебним акцентом на осигурању гарантованих мандата за Албанце. Међу списком жеља се нашао и захтев да Јадранско-јонски ауто-пут пролази кроз територију Улциња и увођење канала на РТЦГ на албанском језику.

Правда и за терористички „Орлов лет“

Захтевано је и да се измени Пословника о раду Скупштине Црне Горе, у року од три месеца, тако да се дозволи формирање клуба посланика мањинских народа са само једним послаником, као и оснивање посебне канцеларије за превод на албански језик.

Осим овога „Албанска листа“ је тражила и „објективно третирање кршења права Албанаца у Црној Гори” у прошлом периоду, са посебним освртом на „Орлов лет“ – операција изведена 9. септембра 2006, само дан пре парламентарних избора у Црној Гори, када је полиција је на подручју Малесије ухапсила чланове групе осумњичене да је планирала да “угрози уставни поредак и безбедност Црне Горе”.

Сви оптужени за тероризам и оружане побуне који су ухапшени у акцији правоснажно су проглашени кривим и осуђени на затворске казне од две и по до шест и по година. Седморица црногорских, албанских и америчких држављана који су ухапшени у тој акцији тужили су државу Црну Гору пред Судом у Стразбуру који је 2015. пресудио у њихову корист и обавезао државу Црну Гору да их обештети.

Извор: Спутњик

Повезане објаве