Ни црно ни бело, већ радикалски плаво

објавио Српски Глас

Политичка сцена у Србији је одавно поларизовна. И ту не би било ничег спорног да није поларизована вештачки, тј. неприродно вољом једног човека. Највећим делом Српска политика се свела на обрачуна Александра Вучића са Драганом Ђиласом.

Управо је сам Вучић креатор тог сукоба. Свакоме ко се иоле озбиљно бави политиком или бар озбиљније прати политичке прилике у Србији савршено је јасно зашто то Вучић ради. Одмах ћу вам рећи и одговор: плаши се једине праве опозиције у Србији. Плаши се Српске радикалне странке! Онима који се не баве политиком или не прате политичка дешавања у Србији пробаћу и да објасним своју тврдњу.

Наиме, још од формирања Срспке напредне странке, које је почело крађом радикалских мандата, па све до данас, јасно је да Александар Вучић и његови напредњаци највише зазиру од радикала. Боје се радикалских аргумената, оштрине у наступима, истине којом српски радикали располажу и спремности да је увек и свуда саопште јавности. Вучић то зна и Вучић се тога плаши. А знају то и ови други, остаци ДОС-а, социјалисти које више нико и не разликује од напредњака и слични.

Управо, из горе наведених разлога, у Србији је, на један веома перфидан начин, створен привид да постоје само две стране: црна, она напредњачка и још црња, новодосовска. Овде мало одступам од наслова, али схватате о чему је реч.

Српска напредна странка је без сумње, тренутно најјача политичка опција у Србији. Драган Ђилас и његови следбеници нису ни близу. Нису ни „на мапи“ што би рекао наш народ. А ствара се привид да су неко и нешто. Ствара се привид да су други, да су нека опасност по режим шта ли већ. А расположење у народу је такво да на сам помен нечега што има везе са ДОС-ом људи одлучно негодују.

Па како су онда Ђилас и компанија толика претња Вучићу? Једноставно, Вучићу Ђилас одговара као опозиција. Ако постоји епитет омиљени опозиционар треба га налепити Драгану Ђиласу, јер Ђилас овакав какав је и са екипом која га прати, представља апсолутну нулу. Приметићете да се у медијима креира мало другачија слика од ове каквом
сам је представио, и каква је на крају крајева и реална.

Свакодневно слушамо о Ђиласовом лоповлуку. Милиони евра који су завршили ко зна како и ко зна где мутним Ђиласовим радњама свакодневно пуне новинске ступце. Малверзације у које је Ђилас умешан су главни наслови свих портала. Па зашто онда Драган Ђилас није предмет интерсовања судских органа републике Србије? Одмах ћу да одговорим, Вучићу треба овако компромитован Ђилас јер са таквом опозицијом он може да ради шта год хоће. Посебна прича су Ђиласови компањони у лику Вука Јеремића, Бошка Обрадовића и сличних који су сами по себи политичке приказе. Такође, али ништа мање важно, велики број садашњих високих државних функционера потиче баш из времена вадавине Ђиласа, Тадића и Јеремића. Чудно? Не ни мало. Исти су! Покуша каткад Вучић да промеша карте у својој опозицији па несувисло исхвали Сашу Радуловића, приказујући га такође некаквим озбиљним опозиционаром, али свако озбиљан зна да луди Радуле не представља ништа друго до марионету којом Вучић плаши Ђиласа с времена на време.

На крају, схватате да је лажна подела на релацији Вучић – Ђилас и да је једина озбиљна опозиција садашњем режиму Српска радикална странка. Некомпромитована, неукаљана аферама и чистог образа. И свестан је тога Вучић. И зато нас се плаши. И зато Војислава Шешеља и радикале држи далеко од медија. Руку на срце, добију Војислав Шешељ и поједини радикалски фукционери простор „на кашичицу“ и увек то искористе на најбољи могући начин, али то није ни приближно ономе што сви остали добијају. И то мора да се промени. И промениће се.

Јер ми долазимо. Неће заувек Српски народ остати заслепљен Вучићевим и Ђиласовим играријама. Доћи ће и томе крај. Биће Србија опет радикалски плава!

Аутор текста: Душан Станојевић, дипломирани инжењер саобраћаја

Повезане објаве