(МАПА) УДАР НА СРПСКЕ ЦРКВЕ НА КОСМЕТУ – НАПАДАЈУ ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО! Овако изгледа албанска заштита српске културне баштине

објавио Српски Глас

САМО у три претходна месеца, српске цркве на Космету нападнуте су дванаест пута, или у просеку, једном недељно је нека српска светиња била оскрнављена или опљачкана.

Ову статистику приштинске власти сигурно нису поменуле у допису Унеску којим су тражиле да се четири манастира СПЦ скину са листе угрожених споменика.

Тешко је замислити да су у свом захтеву написали да се на српским црквама ломе прозори, обијају врата, да се из њих краду иконе, новац, па и грађевински материјал!

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић каже, за “Новости”, да у тренутку док Приштина шаље писма Унеску и шефовима влада широм света покушавајући да представи такозвано Косово као оазу верске толеранције и сигурне зоне за храмове СПЦ, да их реалност на терену – демантује:

– Од почетка године сведоци смо једног таласа насиља и верског екстремизма усмереног на српске цркве на КиМ. Због тога, уместо да било ко и помисли да српске цркве скине са Унескове листе светске културне баштине у опасности, боље да размисли како да казни починиоце ових недела и повећа безбедност у зонама око цркава. До напада не долази случајно, они су инспирисани екстремистичком реториком којој учестало сведочимо од политичара из Приштине.

Петковић указује да ће Србија учинити све да свим расположивим дипломатским каналима и кроз сарадњу са СПЦ осигура безбедност наших цркава на територији покрајине, али и кроз сарадњу са Кфором у чијој је надлежности заштита имовине и објеката СПЦ јер је више него јасно да они који су палили светиње, не могу да их чувају.

– Од почетка године сведоци смо једног таласа насиља и верског екстремизма усмереног на српске цркве на КиМ. Због тога, уместо да било ко и помисли да српске цркве скине са Унескове листе светске културне баштине у опасности, боље да размисли како да казни починиоце ових недела и повећа безбедност у зонама око цркава. До напада не долази случајно, они су инспирисани екстремистичком реториком којој учестало сведочимо од политичара из Приштине.

Петковић указује да ће Србија учинити све да свим расположивим дипломатским каналима и кроз сарадњу са СПЦ осигура безбедност наших цркава на територији покрајине, али и кроз сарадњу са Кфором у чијој је надлежности заштита имовине и објеката СПЦ јер је више него јасно да они који су палили светиње, не могу да их чувају.

Захтев Приштине упућен Унеску односи се на Високе Дечане, Пећку патријаршију, Грачаницу и Богородицу Љевишку који су на листи светског наслеђа које је угрожено. Према оцени професора Дарка Танасковића, некадашњег амбасадора при Унеску, тај потез Приштине “показује безобразлук” и цела та прича, како сматра, има политички карактер:

– Из једне нелегалне ситуације – нелегални су као држава и нису признати и из свог скандалозног односа према српском културном наслеђу, покушавају да издејствују некакво признање на међународном плану и да убеде Унеско да ће они бити ти који ће водити рачуна. Ово је другачији приступ него 2015. године, када је тзв. Косово безуспешно покушало да постане чланица Унеска и када су доживели фијаско. У овом писму стоји да тај неуспех не би смео да буде трајна казна за Косово. Покушавају да иду другим путем – да претходно створе услове да тај њихов покушај добије на кредибилитету, да промене однос према нашем културном наслеђу, пре свега овим споменицима који су у опасности и да се уважи оно што стално наводе, да они могу једини да чувају то наслеђе. То нема шансу за успех.

Према оцени Танасковића, Србија је у доброј позицији јер је кредибилитет власти на КиМ током претходних година толико нарушен и њима је остала само гола политичка подршка држава које због своје немирне савести и даље подржавају криминални режим у Приштини.

УПОРНО БЕЖЕ ОД ДИЈАЛОГА

ПРИШТИНА не жели дијалог. Чим дођете до озбиљнијих ствари, пре свега стварање Заједнице српских општина, они то не желе. Одбијали су да се питање српског културног наслеђа укључи у разговоре у Бриселу, јер их занима само независност “Косова” коју би наводно Србија требало да призна. Сад, међутим, виде да би евентуално увлачење ове теме могло да помогне да се то замагли – наглашава Танасковић, који истовремено сматра да је немогуће да се на КиМ направи православна црква која не би била српска.

Извор: Новости

Фото: П. Милошевић/В. Н./Архива ВН/Д. Дозет

Повезане објаве