Како живе пензионери у Србији: 300.000 људи прима мање од 15.000 динара

објавио Српски Глас

Милион пензионера у Србији месечно живи са приходима до 30.000 динара.

Пензије око трећине њих не премашују 15.000 динара. Најнижа примања имају пољопривредни пензионери – тачно 2.130 њих прима старосну пензију мању од 5.000 динара. Ипак, како за портал Н1 наводи Михаил Арандаренко, професор Економског факултета у Београду, постоје економски још угроженији грађани, а то су – стара лица без права на пензију. Он истиче да Србија већ данас има расположива средства за успостављање социјалних пензија.

У Србији, према подацима Фонда ПИО има 1,68 милиона пензионера. Од тог броја 62 одсто, односно више од милион пензионера, живи са примањима мањим од 30.000 динара месечно, показују априлски подаци месечног извештаја Фонда ПИО.

Статистички, поређење са зарадама и трошковима живота то изгледа овако: просечна пензија у Србији је 29.374 динара, просечна плата (мартовска) 65.289 динара, а просечна потрошачка корпа (фебруарска) за трочлано домаћинство – 74.892,57 динара.

„Пензионери нису хомогена категорија – већина има мале, а многи веома мале пензије од којих могу једва да преживљавају. С друге стране, код нас је разлика између најниже и највише старосне пензије 9:1, док је у већини земаља у окружењу та разлика доста мања. На пример у Словенији или Словачкој, које имају сличан систем као наш, она не прелази однос 1:4 или 1:5. У многим другим земљама, укључујући и неке на Западном Балкану, уведена је нека врста социјалне пензије, док код нас велики број старих лица нема никакву пензију“, каже за портал Н1 Михаил Арандаренко, професор Економског факултета у Београду.

Број корисника и износ пензија за све категорије осигураника до износа од 30.000 динара може да се види и у делу табеле из месечног извештаја ПИО фонда.

Од укупног броја пензионера – 1.678.367, пензију је по основу запослености стекло 1.418.569 грађана, показују подаци ПИО фонда за април 2021. По основу обављања самосталне делатности пензију прима 101.960 грађана, док пољопривредних пензионера има 157.838.

Иако пољопривредни пензионери спадају у категорију са најмањим примањима, Арандаренко указује да су још угроженија – стара лица без права на пензију.

Међу њима је, наводи – највише старачких пољопривредних домаћинстава.

Парадокс – плаћају, а немају приход
„Парадоксално, пошто се наш пензијски фонд једном трећином пуни из општих пореза, сваки пут када таква лица плате нпр. акцизу на бензин, или купе нешто у продавници, они финансирају пензије других, имућнијих пензионера, док они по том основу не могу да остваре никакво право“, указује Арандаренко.

То је, каже, делимично реликт социјализма, у коме су људи подстицани да раде у друштвеном (а сада приватизованом) непољопривредном сектору.

„А, делимично је и реликт неолибералних реформи пре двадесетих година, када је повећање разлика у пензијама морало да буде додатно финансирано из општих прихода државе“, наводи наш саговорник.

Сиво, црно, без прихода
Црна и сива зона рада није непознаница радницима у Србији – често се дешава да раде непријављени па немају уписан стаж или ако и имају неку врсту уговора пријављени су на минималац па су и припадајући порези и доприноси ниски. Има и оних који су „регуларно запослени“, а ипак им се крше радна права – немају плату док су на боловању, а на име плате примају износе и мање од минималне зараде.

И раније је било наговештаја да би требало увести гарантовану пензију у виду одређеног, иако симболичног – месечног износа који би примали грађани Србије са навршених 65 година живота, који немају довољно стажа ни за старосну пензију. Последњи пут – у мају, када је министар за бригу о селу Милан Кркобабић најављивао да ће предложити увођење минималне гарантоване пензије од око 12.000 динара – као социјалну категорију за старије грађане који нису стекли услове за пензију, немају имовину, нити примају социјалну помоћ.

Професор Економског факултета Михаил Арандаренко сматра да већ сада постоје расположива средства за успостављање социјалних пензија, али да би тај новац требало прерасподелити на сва стара лица – и она која имају и која немају пензију.

Прерасподелом смањити сиромаштво
„Не само што постоји морални основ, него већ данас постоје и расположива средства за успостављање социјалних пензија. Када би се тих три до четири одсто БДП из општих пореза државе којима се допуњавају садашње пензије кроз један дужи транзициони период прилагођавања прерасподелило на сва стара лица – како на садашње пензионере, тако и стара лица која немају никакве пензије – сиромаштво старијих лица могло би да буде значајно смањено“, указује Арандаренко.

Обрнуто, ако се задрже постојећа правила у дужем периоду, социјалне разлике између старих лица само ће се, сматра – продубљивати.

„Јер, сада је све више ‘транзиционих губитника’, оних који су изгубили посао током 90-их и 2000-их, или остали заглављени у сивој економијии, пензионише са врло ниским пензијама од којих често не може да се живи, или улазе у старост без права на било какву пензију“, закључује Михаил Арандаренко.

Ризик од сиромаштва
Према званичној статистици износ од 19.381 динар представља праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство.

Према Анкети о приходима и условима живота, коју је Републички завод за статистику објавио у октобру 2020, стопа ризика од сиромаштва код грађана старијих од 65 година у 2019. години износила је 21,1 одсто и већи је код жена – 23,2 одсто, док код мушкараца износи 18,3 одсто.

Извор: Нова.рс/Весна Лалић

Фото: Нова.рс/Весна Лалић

Повезане објаве