Сви који су последњих недеља и месеци редовно пратили званичну Фејсбук страницу портала Српски Глас, могли су да виде шта су ботови и како делују.
Испод сваког текста посвећеног студентским протестима и блокадама појавила би се гомила увредљивих, најчешће и неписмених коментара, иза којих стоје ботови ангажовани и плаћени од стране режима. Неретко се кријући иза лажних профила, ови дежурни коментатори на друштвеним мрежама студенте етикетирају као „усташе“ и „Куртијеве плаћенике“, просветне раднике називају „нерадницима“, пишу бројне увреде, а све са циљем како би се створио утисак да је већина грађана против студената, средњошколаца, просветара и њихових акција.
Ботови су армија која својим коментарима на друштвеним мрежама заварава јавно мњење, јер јој је наређено да створи утисак да је цео свет опредељен и да подржава њихово мишљење које, у ствари, није лично него је циљано. На једној од трибина, одржаној пре неколико година, речено је да је ботовање заправо злоупотреба и недемократска тековина.
Тада је наведено да је у питању системска манипулација и обмањивање јавности, као и аморална појава која је толико интензивна и које би друштво требало што пре да се отараси. Бољи познаваоци прилика се слажу да ботовање у Србији није изношење политичких ставова већ је неприхватљиво, штетно и патолошко понашање, које се састоји од лагања, обмањивања, претњи, таргетирања и прогањања.
Најопасније у свему је што кампању ботовања, којом се афирмише бестидно и срамно понашање, најчешће води власт. На питање да ли ботови могу бити кажњени за своје ботовање, правници одговарају потврдно, а предуслов је кривична пријава. Пријаву би требало да поднесе онај ко је био предмет таргетирања, а поступак може да покрене и тужилаштво по службеној дужности.
Правници објашњавају да су на интернету најчешће у оптицају кривична дела увреде, угрожавање безбедности или прогањање. У случају ботовања, потенцијално је на делу и повреда радне дисциплине – када ботови користе државне ресурсе за страначке сврхе.