Просечна плата у Републици Српској, према званичним подацима за мај, износи 1.549 КМ. Две такве плате у домаћинству, на папиру, делују као стабилна основа за пристојан породични живот.
Међутим, стварни живот обичних грађана показује супротну слику. Ни две просечне плате нису довољне да породица преживи без помоћи са стране, кредита или сталног одрицања.
Економисти упозоравају да је просечна плата варљив показатељ стандарда, јер високе зараде у јавној управи, банкарству и неким приватним секторима подижу статистички просек. Већина грађана остаје далеко испод тог износа.
Економиста Предраг Млинаревић истиче да би прецизнији показатељ била медијална зарада, која приказује примања радника који се налазе на средини скале, оних 50% који зарађују мање.
– Медијална зарада у Српској је тек нешто изнад минималне и креће се око 1.000 КМ. Када знамо да се преко 60% тих примања троши на храну, пиће, ођећу, обућу и режије јасно је да већини људи не остаје ништа за живот – каже Млинаревић за портал Српска инфо.
Сања Т. и њен супруг, обоје високообразовани, имају двоје деце и просечне плате. Зато сваког месеца балансирају између рачуна, кредита, дечијег вртића и основних трошкова.
Како каже за Српска инфо, без помоћи родитеља који живе у иностранству, могли би само да сањају одлазак на море или неки краћи излет.
– Једна плата скоро да оде на кредит. А рата кредита је скоро иста као мјесечни боравак ђетета у приватном вртићу, који морамо да плаћамо, јер у јавном нема мјеста. Сандалице и папуче за вртић нас коштају 160 КМ. А гђе су пелене, храна, гардероба, рођендани? Ако се поквари бојлер, то је финансијски шок. Да не говорим о екскурзијама, школској опреми, регистрацији или сервису аута – каже она.
Ни Марко Р. није оптимистичнији. Његова породица, такође са две плате, нема капацитет за одмор.
– О љетовању не размишљамо. Сваки непланирани трошак значи стрес. Штедимо како можемо, али тужно је да смо се помирили с тим да је живот с кредитима и дуговима наша реалност. Гуши као никад – каже он за Српска инфо и додаје да финансијски проблем посебно нарасту кад крену припреме за школу.
Муриса Марић из Удружења за заштиту потрошача “Дон” потврђује да две просечне плате више нису довољне ни за основну потрошачку корпу.
– Та корпа не укључује оно што би породица требало да има, већ једва оно што мора. Људи данас немају могућност да планирају годишњи одмор, викенд путовања, вечере, кино, концерте, све оно што живот чини нормалним и достојанственим. Огромна већина грађана у Српској живи само за основно преживљавање – упозорава Марић.
Према њеним речима, грађани све чешће посежу за кредитима, задужују се код банака, користе дозвољене минусе, али не за неки луксуз, већ за основно у животу.
– Трошкови живота нису само основне животне намирнице и да размишљамо имамо ли довољно новца за храну. Живимо у ери напредног друштва и најнормалније је да данас људи планирају годишњи одморе, да негђе изађу на викенд, да могу да приуште једном неђељно да изађу на вечеру, да могу да одведу ђецу на неки концерт, у кино, да прославе рођендане – истиче он и додаје како је потрошачка корпа и добар показатељ колико смо заиста сиромашни.
–О штедњи са двије просјечне плате нема говора. Ми се свакако одричемо многих ствари да бисмо имали пристојан живот – истиче она.
Људи се школују, раде, плаћају све што треба, одгајају децу и свакодневно се суочавају с питањем: како преживети овај месец?
У најкраћем, просечна плата не покрива живот. А “просечно” значи преживљавање.