Овај регионални огранак катарске медијске империје, отворен у сарадњи с кључним западним партнерима, оставио је за собом:
-непоколебљиву верност НАТО наративу,
-пажљиво извагану неутралност у извештавању — нарочито кад су Срби били у питању,
-дугогодишњу подршку свим „демократским процесима“ који су се магично поклапали с интересима западних амбасада.
Све то, наравно, у име слободе медија и „друге стране приче“.
Тешко је не приметити да се гашење догодило управо онда кад су финансијски токови пресушили, а регионални задаци испуњени.
Када агенда више нема коме или чему да служи — батерије се не мењају, већ се уређај баца.