Најмање битно у целој причи је то што једна певачица Ана Бекута, као његова партнерка, поносно „благосиља“ ову одлуку и захваљује се властима. Оно што је заправо забрињавајуће је сама чињеница да једна држава одлучи да капитални инфраструктурни пројекат назове по човеку чији је политички легат – благо речено – дискутабилан.

Да ли смо заиста спали на то да инфраструктуру која припада свим грађанима називамо по политичким фигурама које су део система већ деценијама?

Ово није само одлука о називу пута, ово је естрадизација државе у најгорем могућем облику. Кад певаљка јавно ликује због назива аутопута, а власт то спроводи као да је најнормалнија ствар на свету, добијамо слику земље у којој институције не постоје – постоје само личне везе, услуге и политичка клика.

Потпуно је ненормално да се стратешки пројекти, који су плаћени новцем свих пореских обвезника, користе за слање политичких порука или задовољавање личних сујета. И док се читава јавност згражава над овим потезом, естрадни део приче је само „шлаг на торти“ овог апсурда.

Србија није приватна фирма да се путеви називају по страначким колегама и њиховим блиским људима. Ово је прешло сваку границу укуса и здраве памети. Ако је ово образац по којем ћемо убудуће називати инфраструктуру, можда је следећи корак да свако јавно предузеће добије кума из естрадних кругова.