Фото: Shuterstock

Док је земља у „црвеном аларму“ због екстремних врућина, наши радници су остављени на милост и немилост сунцу, без адекватне заштите и поштовања основних права.

​Где је инспекција када је најпотребније?

Држава своје „препоруке“ о раду у условима високих температура често своди на обичну фарсу. Док се у климатизованим канцеларијама потписују дозволе за рад, на терену влада „закон јачег“. Рокови су важнији од људи, а профит важнији од безбедности.

Ко је одговоран када радник падне од топлотног удара?
​
Ово није само питање времена, ово је питање нестанка државне бриге о сопственим грађанима. Држава која гради инфраструктуру на леђима исцрпљених радника који раде преко границе људске издржљивости, није држава која брине о свом народу – то је систем који експлоатише своју најважнију снагу. Наши радници су постали „потрошна роба“.

​Питамо надлежне: Колико вреди један људски живот у вашој математици?

​Време је да се престане са игнорисањем проблема и да се уведу ригорозне казне за послодавце – и оне државне и оне приватне – који раднике терају да раде по времену, када би требало увести ванредно стање.