Фото: 021.rs

На домаћој политичкој сцени ретко који актер је тако доследно потврдио ово правило као Социјалистичка партија Србије.

Деценије пролазе, мењају се флоскуле, маркетинг и коалициони партнери, али матрица остаје иста – опстанак по сваку цену и управљање ресурсима као да су приватна прћија.

Када се подвуче црта под вишедеценијско деловање ове структуре, остаје пустош у институцијама и осећај дубоке неправде код обичног човека. Од деведесетих година до данас, иста лица и исте методе клијентелизма држале су друштво у стању перманентне таоц-кризе.

Уместо модерног, уређеног система заснованог на знању и раду, кроз разне полуге власти и јавна предузећа негован је модел партијске послушности и исисавања државног новца.

Највећа трагедија овог трајања није само у изгубљеном времену, већ у чињеници да се млађим генерацијама нуди иста она инероција која је разорила економију и морално ткиво друштва деведесетих.

Докле год политичка сцена не смогне снаге да подвуче црту под политике које су донеле несрећу и назадовање, држава ће тапкати у месту.

Порука која се све чешће може чути у јавности јесте да политика континуитета са лошим решењима мора добити јасан институционални и грађански одговор.

Јер, у супротном, цена коју плаћа цео друштво наставиће да расте, а СПС остаје симбол зла које на овим просторима траје много дуже него што било које друштво може да поднесе.