СГ: Горане, живите на северу окупиране српске покрајине, реците нам какав је живот сада тамо?
Миленковић: Шта рећи за живот који то више није. Косово и Метохија је тренутно савремени логор Јасеновац, за преостали српски живаљ, на овим просторима. Овде никада није било лако живети, али је уназад 12 година све теже и теже. Поготово у последње две године, после трагичних догађаја у Бањској где су неки наивни Срби злоупотребљени, пре свега на своју и штету својих породица, а потом и на штету свих Срба са Косову и Метохији, поготову на северу јужне српске покрајине. Од тог момента, прљавом и перфидном игром слуга запада и у Београду и Приштини, Срби на северу, од жртве постају криминалци и терористи, а тиме и легитимне мете режима у Приштини. Накарадном слугарском политиком актуелног режима у Београду, оличеног у једном човеку, ми смо на северу покрајине изгубили све српске институције које смо до тада имали. Гледано са ове временске дистанце, више је него очигледно да је режим у Београду у договору са Куртијем, као на тацни предао зграде Скупштина општина у четири општине на северу Косова и Метохије, а потом их преселио ван територије КиМ и тиме имплементирао потписане Бриселске споразуме, француско- немачки споразум и Охридски анекс. Тиме је Куртију омогућено да успостави пуни правни и институционални суверенитет и интегритет на целокупном простору Косова и Метохије. Таквом поданичком политиком дериват СНС секте, тзв. „Српска листа“, узела је учешће у предаји и оног дела Свете српске земље, којој се ни Курти није надао.
СГ: Данас се одржавају илегални и противуставни тзв. „избори“ на окупираном делу територије Србије, какво је ваше мишљење о њиховом одржавању?
Миленковић: Што се тиче данашњих „избора“, ја свој став нисам променио још од 2013 године. Јер сам и тада, као и данас, био уверен да је то погубно по нас Србе и да ми у тој намештеној ујдурми не треба да учествујемо, јер тиме сечемо грану на којој седимо. Мишљења сам да је ово последњи ексер у мртвачком сандуку српског народа на Косову и Метохији, из кога више неће бити повратка. Ово је чин велеиздаје српских нацоналних интереса, рушење Устава Отаџбине Србије и извршење кривичног дела издаје по важећим законима Републике Србије, са једне стране. Са друге стране, наш народ није свестан да изласком на ове „изборе“, они признају тзв. „Републике Косово“, дају јој легалитет и легитимитет, а потиру свој српски идентитет, јер они од данас више нису Срби, већ нова нација, некакви „Косовари“. А нису више ни народ, већ некаква српска заједница. Такође, изласком на ове „изборе“, Срби аболирају од кривичне одговорности главне актере чина велеиздаје, а то су, непомјаника, Ивица Дачић, Марко Ђурић, Петар Петковић и сви челници тзв. „Српске листе“, од 2013 године до данас. И за то највећу одговорност сноси непомјаник и његова тзв. „Српска листа“. Намерно кажем његова, јер служи само њему и уском кругу његових слугу и послушника, који су продали веру за шаку сребрњака не мислећи о онима због којих би требало да су ту, на услузи. По узору на свог творца, они су, уместо да буду сервис грађана тј. Срба на Косову и Метохији, приватизовали овај простор и претворили га у свој лични плен. Општи грабеж и отимачина свега српског не престаје више од деценију уназад. По подацима које смо могли да читамо у медијима, та криминална дружина је у периоду од 2013-те до данас, скрцкала дебела финансијска средства, од којих обичан свет није видео, готово никакву вајду. Помиње се цифра већа и од 10 милијарди евра. Ови који данас гласају од тих пара, углавном имају обећања.
СГ: Прича се да су Срби са Косова и Метохије уцењени да изађу на тзв. „изборе“, да ли је то истина?
Миленковић: Кад кажете и помињете уцене за излазак на изборе, могу да кажем да их је било у свим изборним процесима од кад је ова секта дошла на власт. Има их и данас, али нисам сигуран да је то више класична уцена као ранијих година. Овај народ је после толико превара и лажи, једноставно почео да верује у те преваре и лажи и још кад се томе дода по нека цркавица и празно обећање, ето масовних гласача. Овај народ је у доброј мери постао поданички и поистоветио се са представницима крминализованог режима. Једино мерило је негативна селекција. Што горе, то боље. За шаку пара и лажних обећања, спремни су да пристану на све, а ето чак и издају отаџбине и најрођенијих, само да се задовољи јефтини лични интерес и сујета. Наравно, нећу да генерализујем ствари, али они који већ 12 година живе на слану руку, спремни су на свако понижење. Небитно да ли оно долази од стране Београда или Приштине. Жалосно је гледати те карактерно унакажене ликове, којима је стид, срам и поштење, непозната морална категорија.Туга и јад.
СГ: Ко им прети и зашто?
Миленковић: Претње и уцене углавном стижу од стране тзв. „Српске листе“ и њених фаланги. Уцењени су углавном корисници буџетских средстава, типа пензионери, запослени у привременим органима, јавним предузећима, школама, обдаништима, факултетима, примаоцима социјалне помоћи, па чак и дечијег додатка и других примања намењених деци. Једини поштеђени у овим трговинама су они људи који нису ничији, који су остали без икаквих примања и послова у оба система и који једноставно нису на продају. Но, приметно је да се истим начинима уцена у последњих две године, баве и Срби представници приштинских институција, које су у међувремену заживеле на северу Косова и Метохије. Уцењују се запослени у тим институцијама останком на послу или подметањем лажних и измишљених кривичних дела. Током ове изборне кампање, примећена је и појачана куповина бирача разним обећањима и понудама у грађевинском материјалу, белој техници, радним местима. Прилично јадна и понижавајућа ситуација. Ово једноставно никад није било.
СГ: Да ли Ви трпите притиске?
Миленковић: Кад се ради о личним притисцима, било их је, много више у прошлости. Сада када сам изпрофилисао свој став према ситуацији на терену и проблему питања статуса Косова и Метохије, има их али у мањој мери. Тренутно сам у немилости директора у фирми у којој радим и већи притисак од умањења личног дохотка од 40%, па моје тренутно примање за посао дипломираног инжењера седмог степена стручне спреме износи 45.000 динара, признаћете, је сасвим довољан. Бар за сад.
СГ: Да ли је тзв. „Српска листа“ спасилац или уништитељ Срба са Косова и Метохије?
Миленковић: По мом суду и свему досад урађеном на терену, тзв. „Српска листа“ је гробар српског народа на Косову и Метохији. За све ове године немају ни један једини посао да су урадили на корист овог несретног народа. Једино што су радили то су раздор и поделе међу српским бићем, које је ево резултирало са нових 5 политичких субјеката који су регистровани у систему тзв. „Републике Косово“, и који учествују на данашњим „изборима“ државе коју не признају. Као и сама тзв. „Српска листа“, уосталом. Све остало је било рађено, а ради се и данас, у корист сепаратиста и њихових дугогодишњих коалиционих партнера. Успели су да за 12 година власти униште и затру све што мирише на Србију, а што смо пре њих имали барем овде на северу, али у доброј мери и јужно од реке Ибар. Узећу за пример, платни промет, лична документа, таблице, електроенергетски систем, локалну самоуправу по систему Србије, цивилну заштиту, полицију, судство, катастар, возачке дозволе, укинули су динар као платно средство. Једноставно, све што нам је по српском систему укинуто, а по „приштинском“ наметнуто, заслуга је непомјаника, његових емисара, типа Вулина, Ђурића, Петковића и тзв. „Српске листе“. Захваљујући њима, Албанци су добили и много тога што нису ни тражили, рецимо језеро Газиводе, а за све то време обичне грађане нико ништа и ни зашта није питао. Да ли је ишта од урађеног у интересу нас Срба са Косова и Метохије, то квислинге апсолутно не интересује. Као да и не постојимо. Битно је задовољити апетите наших мрзитеља.
СГ: Појавила се информација, да су аутобуси са расељеним Србима са Косова и Метохије, из Београда кренули на гласање на квази „изборима“, да ли је то истина?
Миленковић: Право гласа на изборима до данас су имали сви Срби који су имали или тзв. „косовске“ личне карте или пак српске, али да су рођени на Косову и Метохији. Данас, право гласа има само нова нација, тзв. „косовари“, тј. само грађани са личном картом тзв. „Републике Косово“. Из тог разлога се и организује превоз интерно расељених из централне Србије, јер је процена режима да тзв. „Српска листа“ више нема апсолутну подршку српских бирача на Косову и Метохији, па покушава да то надомести онима које нису успели да врате на КиМ у протеклих 25 година, већ их злоупотребљавају само у изборним процесима, што је скандалозно.
СГ: Какво је ваше мишљење о позивању Срба са Косова и Метохије, од стране актуелне власти да изађу на тзв. „изборе“?
Миленковић: Позивом Србима са Косова и Метохије, да изађу на ове изборе, ова власт изнова и по ко зна који пут, крши Устав сопствене државе и позива сопствени народ на чињење кривичног дела, што је нечувено у политичкој пракси демократских друштава.
Замислите да, рецимо, једна Грчка позове своје грађане и сународнике да на делу Кипра који припада Грчкој изађу на изборе које организује Турска и Ердоган. па то је мислим незамисливо. А опет, режим из Београда све ове године упорно избегава да на простору сопствене државе организује локалне изборе, а од пре две године и председничке и парламентарне изборе по Уставу Србије. Па шта је то, ако не колаборација и издаја националних интереса?
СГ: Која је разлика између тзв. „Српске листе“ и осталих српских „странака“ попут тзв. „Партије косовских Срба“ и тзв. „Српске демократије“, које такође делују илегално и излазе на тзв. „изборе“?
Миленковић: Генерално по мени, разлике између тзв. „Српсе листе“ и осталих српских „странака“ не постоји. Све су „регистроване“ у Приштини и самим тим су призали легалитет и легитимитет тзв. државе који, за Бога, не признају, а учествују на изборима у организацији те непризнате државе. И што је такође скандалозно, сви они који освоје посланички статус, положиће заклетву на Устав те непризнате државе. Поставља се оправдано питање, има ли ту посла за државно тужилаштво Србије или смо му интересантни само ми који нисмо део тог злочиначког подухвата? Како другачије квалификовати овај изборни циркус?
СГ: Какво је ваше мишљење о проглашењу окупације јужне српске покрајине?
Миленковић: Окупација јесте прихватљиво, али привремено решење, које је требало много пре прогласити. Но никад није касно. Проглашењем окупације, пали би у воду сви штетни споразуми и комбинације овог режима са белосветским олошем и привременим приштинским институцијама. Што би нама на терену отворило неке нове могућност и купило време за неке повољније геостратешке прилике. Коначно, то је био и својевремени предлог СПЦ на челу са блаженопочившим Патријархом Павлом и Владиком Артемијем. Али је очигледно да су интереси свих досадашњих режима у Србији у колизији са интересима државе Србије и Срба, поготово нас са КиМ.
СГ: Од 2012. године, од како је Српска напредна странка дошла на власт, па све до сада, шта се све променило за Србе на Косову и Метохији?
Миленковић: Мислим да сам на ово питање у доброј мери већ дао одговор. Једино могу да додам да данас више нисмо своји на своме као пре 12 година, када нам ни НАТО није могао ништа овде на северу. А тек за Албанце, север је био мисаона именица. На жалост, издајом сопственог режима, постали смо грађани другог реда и дијаспора у сопственој отаџбини. Што је јако депримирајуће и понижавајуће, признаћете.
СГ: За крај, шта је по вама најбоље решење за Косово и Метохију?
Миленковић: Решење је једноставно, рекло би се, кад га ми не би компликовали. Устав Републике Србије и резолуција СБ УН 1244 су оквир у коме треба тражити решење. Убеђен сам да би уз наш искрен приступ, добар део Албанаца пристао на неки суживот у оквиру заједничке државе и уз уступак неке широке аутономије у оквиру Србије. Нема промена граница Републике Србије, све друго се договарамо. За то су потребне врсне дипломате, људи од кредибилитета, са обе стране и поштовање међународних принципа и закона као оквирне норме. Мислим да је и добар део Албанаца тога свестан, поготово после најновијих тектонских промена у међународним односима, чије се финале тек очекује. И на крају, убеђен сам да неће бити ни Србије ни Срба без Косова и Метохије у њеном саставу. Одрекнемо ли се Косова и Метохије, одрекли смо се себе и свог овоземаљског постојања. Нестаћемо, једноставно неће нас бити. Али уз Божију помоћ и искрене молитве и искрено покајање, верујем да ћемо се дићи из овог пепела. Још има у њему жара. Како радили тако нам и Бог помогао.
Интервју водио: Стефан Вукоје
Дозвољено је преношење овог текста уз навођење извора и линка.